Jesen

Krišom je, drumom,
ko mlada udovica,
u haljini od papira,
doteturala jedne noći.
Uvukla se u moju praznu sobu.
Ovlaš dotakla šoljice
– kocka šećera i čaj s rumom.
Rukama od mraza milujuć mi lice.
Probudila je sjene!
Lupaju na prozor utvare,
lica, kojih odavno nema.
Na minule godine mirišu lojanice…
I glasove im čujem
u šuštanju hrizantema.
Kaplju minuti…
Vrijeme godine briše.
Bude me magle
i neke umorne kiše…
I dan se vuče
umoran
i
snen.
Uz prvu jutarnju kafu,
ispijam
– jesen.

autumn_by_tymbo4ka-d5hwbjk

Buđenje

Zamisli…
Ugledaš mi lice
kroz maglu godina
pretvorenih u prah.
Na dlanu držiš
sopstveno srce,
pratiš mu ritam
– taj ehom donesen
iskonski strah.

Zamisli…
Bježiš od svega,
a Sunce te prati
– paklena kugla
na horizontu boje mesa.
I vrištiš
– al’ glasa nema.
Tišina odjekuje
od tvoga bijesa

Zamisli…
Sanjaš
i
padaš…

Zamisli…
Znaš da to je kraj.
A još bi da voliš
i da se nadaš.

Budiš se.
Nikoga nema...
Ništavilo
i
sablasni sjaj.

1291105388_333355

Pristanište

Lucidnošću okupana
stojim na raskršću
želja i srama.
Razbacujem misli ko bjelutke.

A oko mene,
teatar svuda.
Guraju se sufleri,
glumci…
Šapuću uloge uvježbane.
Plaše me te umorne
krpene lutke.

Ja, stojim sama…
Na vječitom raskršću
želja i srama,
strpljiva poput Sebra.

Možda mi
jednog jutra doploviš….
Čekam da dođeš
lađom od srebra.

1888533_294940040658156_1586429093_n

List

Putniče,
dok umoran od žudnje
za nečim novim,
halapljivo grizeš nerođeno sutra,
podrhtava čemerna zemlja
pod koracima tvojim,
na kapijama zabluda,
umoran i sam
dočekuješ nova jutra.

Putniče!
U očima ti spavaju
sva mora
i okeani plave boje,
sva zlatna jutra
i drhtave nade,
što kao kontinenti
plavetnilom plove.

Minuše ljeta…
Rađa se novi dan…

Putniče,
u srcu ovoga svijeta,
opet ga počinješ sam!

Iscuriće i dani tvoji,
ko pšenica zlatna
kroz šake.
Pozobaće ih gavrani
i plašljive sive svrake…

Kad po lipama žutim
ospu se ljetne kiše,
u predvečerje neko,
pustićeš umornu dušu,
da sama potraži put,
što na vječnost miriše.

1244714916_gorenkov_surrealism_13

Na raskršću

Kao mjehuriće od sapunice
vjetar će nam oduvati snove
u predvečerje umorno neko,
kad horizont oslikaju
oblaci hibiskus boje.

Ja nazrijeću ti lik
kroz magličaste tmine…
Al’ progovoriti
o tebi neću
– ime ti, odavno
uspavah
na Oltaru tišine.

Ti tamo spavaj!

Kad umorna od ljudi
sklupčam se u sebe,
na raskrsnici snova,
u haljini od čežnje
potražiću put do tebe.

08143d1a7006b903188bed013d7bce37

Ulicama Blogograda 2014.

Već četiri godine složna blogerska družina iz 5 država zajedničkim snagama i umećem pravi knjigu „Ulicama Blogograda“. U prvoj 2011. je učestvovalo 19 autora, u drugoj 2012. 33 autora, treća je u 2013. urađena kao zajednički roman, a četvrta je sada pred vama, delo 34 autora. Ponosni smo na našu knjigu.

blogograd2014

blogograd dalia 2014

Jedna od ulica u knjizi „Ulicama Blogograda“ je samo moja :)

Juni

U prašnjavu luku
mojih nadanja,
nečujno,
u čamcu od čežnje
uplovio je juni,
u klupko novoga ljeta
zaplićući jutra.

Tu,
na vjetrometini vremena,
ko zrelu breskvu,
zagrizoh umorni dan
koji se kruni.
I kao vezilja,
koncem od snova,
povezah srebrom
juče i sutra.

Da li to starim?

Sve više miris jeseni
sa sobom nose moja ljeta.
U iskrivljenim ogledalima
ne prepoznajem sebe…
Kad dođe juni,
nostalgija mislima mojim procvjeta…
U mirisu, svake lipe, ja,
pronađem put do tebe.

3c4053da9351