S jeseni…

Tako to dođe

ponekad,

s jeseni…

Misli se raspu

ko perle oko vrata,

ko raspukli

divlji kesteni…

Krenu u krug,

ko kazaljke

starog sata.

Pa više ne znam

šta me to boli

i šta je sa srca

skinulo prašinu.

Ko vjetar sjeverni

kad drvo ogoli…

Uz šolju čaja

ispijam gorčinu.

Al’ ti me valjda

najbolje znaš!

Osmijehom rastjeraš

tugu,

prazninu…

I jednim pogledom

koji mi daš

u radost pretvoriš

svaku tišinu.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s