Svoju tugu ćutim

Gledam u nebo…

Nose me snovi ludi…

Sakupljam vjekova prašinu,

koja pada po meni.

Dah poljupca tvoga,

na moje svilene grudi…

Gledam u nebo

i tražim te

u svakom oblaku, sjeni…

Gledam u nebo…

U zvijezde što se roje.

Samo za tebe ih skupljam

i skrivam ih u njedra.

Ako se ikada vratiš,

da noći nam oboje.

Gledam u nebo…

Možda, na njemu,

ugledam tvoja jedra.

Gledam u nebo

i čekam…

A ti si srećan,

slutim…

Sklapam oči i plačem…

Znam,

vratiti se nećeš…

Gledam u nebo…

O tebi ne pričam nikom,

već svoju tugu ćutim.

U suzi iz oka moga,

ponovo od mene krećeš.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s