Kapi

Kad istope se

života rumene zore,

znam,

i na moj prozor,

bez najave,

zakucaće

crne ptice nemira.

Tek jednim

lepetom krila

pretvoriti snove

u pepeo i prah…

Ne plači tada,

ne tuguj!

Mi smo tek kapi

u plavoj tami svemira…

I kad života

se bojali nismo,

zašto bi umrijeti

bilo nas strah?

Duša će moja

krenuti putem

nekoga svoga

Zlatnoga Sunca,

al’ biću i dalje

tu sa tobom

– u otkucajima

tvoga srca.

Kada u smiraju

ljetnjega dana,

u domu našem

procvjeta tišina,

moja će duša

biti sa tobom

u mirisu

nježnoga,

bijeloga krina.

754527

Advertisements

8 thoughts on “Kapi

  1. minagligoric kaže:

    I kad života

    se bojali nismo,

    zašto bi umrijeti

    bilo nas strah?

    Загрцнула сам се у неверици и одушевљењу. Слично размишљамо.
    Савршена песма!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s