Pristanište

Lucidnošću okupana
stojim na raskršću
želja i srama.
Razbacujem misli ko bjelutke.

A oko mene,
teatar svuda.
Guraju se sufleri,
glumci…
Šapuću uloge uvježbane.
Plaše me te umorne
krpene lutke.

Ja, stojim sama…
Na vječitom raskršću
želja i srama,
strpljiva poput Sebra.

Možda mi
jednog jutra doploviš….
Čekam da dođeš
lađom od srebra.

1888533_294940040658156_1586429093_n

Advertisements

5 thoughts on “Pristanište

  1. mrvica kaže:

    Buđenje

    Zamisli…
    Ugledaš mi lice
    kroz maglu godina
    pretvorenih u prah.
    Na dlanu držiš
    sopstveno srce,
    pratiš mu ritam
    – taj ehom donesen
    iskonski strah.

    Zamisli…
    Bježiš od svega,
    a Sunce te prati
    – paklena kugla
    na horizontu boje mesa.
    I vrištiš
    – al’ glasa nema.
    Tišina odjekuje
    od tvoga bijesa

    Zamisli…
    Sanjaš
    i
    padaš…

    Zamisli…
    Znaš da to je kraj.
    A još bi da voliš
    i da se nadaš.

    Budiš se.
    Nikoga nema…
    Ništavilo
    i
    sablasni sjaj.

    dopada mi se veoma. nisam mogao izdvojiti neki deo pa sam izdvojio celu pesmu, celo buđenje da ne bih ostao u polusnu nemoguće izgubljen…….

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s