Buđenje

Zamisli…
Ugledaš mi lice
kroz maglu godina
pretvorenih u prah.
Na dlanu držiš
sopstveno srce,
pratiš mu ritam
– taj ehom donesen
iskonski strah.

Zamisli…
Bježiš od svega,
a Sunce te prati
– paklena kugla
na horizontu boje mesa.
I vrištiš
– al’ glasa nema.
Tišina odjekuje
od tvoga bijesa

Zamisli…
Sanjaš
i
padaš…

Zamisli…
Znaš da to je kraj.
A još bi da voliš
i da se nadaš.

Budiš se.
Nikoga nema...
Ništavilo
i
sablasni sjaj.

1291105388_333355

Advertisements

9 thoughts on “Buđenje

  1. tatjanamb kaže:

    Kristina, drago mi je da sam ovde :).

    Pesma jako, jako dobro zvuci. Dozivela sam je kao budjenje posle mnogo godina, posle prozivljenog sna ili usnulosti, kao suocavanje sa onim sto se pojavljuje u novom, mozda, realnijem vidjenju sveta. Naravno, ovo je moj dozivljaj Vasih stihova „na prvu loptu“, sto se moze razlikovati od onoga sto ste zeleli reci. Bitno je da je ostavila dojam i to veliki :OK: .

    Puno pozdrava, citamo se :).

  2. Луна kaže:

    Велики поздрав за Велику песникињу!
    Буђење је на мене оставило веома јак утисак. Ти не пишеш поезију, ти ткаш речима најлепше стихове. Дивно

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s