Pozorište umornih sjenki

Razgoropadili su se
olujni oblaci po ovim
hladnim bespućima.

Gavranovi su naši svatovi.
Po njima šalješ glasove
da dočekaju putnike s druma.

Pitaš me kojim dragim kamenom
ćeš darivati purpurne skute moje ljubavi
i koliko koštaju obećanja,
a i sam znaš da si riječi odavno
prodao u bescjenje
i da je ova ljubav, žrtveno jagnje
osuđena tek na kamen spoticanja.

Otmjeno nosim prezir,
kao modni dodatak na licu naviklom
na malodušnost i gorčinu
i puštam te da se rasipaš rimama
i lažnim srebrom premorenih osjećanja.

Ti i ja smo tek glumci
ovisni o ulogama u ovom oronulom
pozorištu umornih sjenki,
što jedno drugom s vremena na vrijeme,
kao topao čaj poslužujemo šoljice sujete,
vjerujući da su ovo uloge našeg života.

Sopstvenom krvlju, hranimo ljubav,
a preziremo se odavno,
tiho
i bez glasa.
Ko bisere, u nepovrat
rasuli smo snove,
naše jedino imanje,
nahranivši njima čopor
bijesnih pasa.

Advertisements

4 thoughts on “Pozorište umornih sjenki

  1. oblogovan kaže:

    Не знам шта је од чега боље у овој песми. А ове последње две строфе су, по мом скромном мишљењу, заиста ремек дело.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s